Будалина Тале долази у Лику 0001    Чету купи Глумац Османага 0002    По Удбини и широкој Лици, 0003    Бира ага по Лици јунаке: 0004    По оку момка, по уху хајвана. 0005    Диже ага тридесет Личана, 0006    Медју њима Мују бајрактара 0007    Од Бунића са широке Лике, 0008    Диже чету од воде Црваћа, 0009    Куд ће ага с четом окренути? 0010    Хоће ага преко Вучијака, 0011    На Котаре кули Смиљанића, 0012    Билој кули Смиљанић-Тадије, 0013    На весеље Смиљанић-Тадији. 0014    Води чету на Вучјак-планину, 0015    На пољани чету заставио, 0016    На пољани коње разјахаше 0017    И за копља коње привезаше, 0018    Из тораба плоске повадише, 0019    На пољани толу заметнуше, 0020    Разложише пиће на пољани. 0021    Редна чаша на около хода, 0022    Погледаше низ дуге пољане. 0023    Низ пољане кланцу књежичкоме 0024    Ал из кланца коњик искочио, 0025    Тихо коња јаше уз пољане, 0026    Тихо јаше, коњу не кидише. 0027    Гледао га Глумац Османага, 0028    Познаје га, познат га не море, 0029    Тај је момак врло оголио, 0030    На њем ништа од одила није. 0031    Кад дојаха њима на пољане, 0032    Медјер јаше дорушу кобилу, 0033    На њој седло од ораховине, 0034    Кускуни јој од машљиковине, 0035    А колани од коре липове, 0036    Два кајаса два през коча лика, 0037    Све на њему од абе хаљине, 0038    На глави му фесић капа мала, 0039    Капа мала врло издерана, 0040    Кроз капу му перчин испануо, 0041    А за пасом самица кубура, 0042    На њој дван’ест тришњових лимова. 0043    Кад дојаха момак на кобили, 0044    Салам назва, одјаха кобилу, 0045    Запеше јој од лика кајаси, 0046    Нико прими, нико не отприми, 0047    И тај момак сиде код Личана. 0048    Диже главу Бунићанин Мујо, 0049    Он се с њиме за здравље упита: 0050    „Јеси л’ здраво, турска голотињо?“ 0051    „ „Јесам, брате, милом Богу фала!“ “ 0052    Виш му нико ни мукает није. 0053    Редна чаша на около хода, 0054    Дође чаша Бунићанин-Муји, 0055    А он чашу пружи наливену: 0056    „Ето т’, брате, чаше од менека!“ 0057    Узе момак, па је искапио: 0058    „Фала теби, нови побратиме, 0059    А на дару и поштењу твоме!“ 0060    Нико више не да голотињи. 0061    Редна чаша на около хода, 0062    Опет дође Бунићанин-Муји, 0063    Опет даде чашу наливену: 0064    „Ето т’, брате, чаше од менека!“ 0065    Попи чашу, па му је поврати: 0066    „Фала теби, нови побратиме!“ 0067    Турци пију, грохотом се смију. 0068    Редна чаша на около хода, 0069    Јопе дође Бунићанин-Муји, 0070    Јопе даде чашу наливену: 0071    „Деде, брате, турска голотињо!“ 0072    Узе момак, и трећу попио: 0073    „Фала теби, нови побратиме, 0074    А на дару и поштењу твоме! 0075    Ако буду у животу главе, 0076    Ти си стеко нова побратима, 0077    Зајам ћу ти зајмом повратити, 0078    Ваљат ће ти те три чаше вина, 0079    Што си мене ’вако проштимао.“ 0080    Турци пију, грохотом се смију. 0081    Стаде вика Глумца Османаге: 0082    „Не дили вина, Бунићанин-Мујо! 0083    Ниј’ код тебе краљево барило, 0084    Јаи крчма крчама Омера.“ 0085    Ал му вели Бунићанин-Мујо: 0086    „Глумац-ага са Удбине града! 0087    Ако дајем, своју редну дајем, 0088    Теби ништа омалити неће.“ 0089    А гледа их турска голотиња, 0090    По том знаде оба на пољани. 0091    Стаде вика Глумац-Османаге: 0092    „О Личани, моји соколови! 0093    Није л’ мајка родила јунака, 0094    Да обуче каурско одило, 0095    Да узјаше ата на пољани, 0096    Да прећера преко Вучијака, 0097    Да се спусти кули Смиљанића, 0098    Да уходи кулу и авлију: 0099    Је л’ му шенлук код куле камене, 0100    Игра ли му коло у авлији, 0101    Хода л’ коло тријест дивојака, 0102    Све сестара котарских сердара, 0103    Је л’ у колу Ана Смиљанића, 0104    Пију л’ пиће котарски сердари? 0105    Да се натраг на пољане врати, 0106    Да м’ изнесе хабер на пољане, 0107    Ево њему педесет дуката.“ 0108    Турци муче, ни мукает нису, 0109    Стаде вика момка голотиње: 0110    „Глумац-ага са Удбине града! 0111    Ево ј’ мајка родила јунака, 0112    Више није, нег мене једнога, 0113    Ја ћу саћи кули Смиљанића.“ 0114    Ага мучи, ни мукает није, 0115    Нег Личаном вели у коледи: 0116    „Ко ће саћи кули Смиљанића? 0117    Сваки мучи ништа не дивани, 0118    Јопе викну момак на пољани: 0119    „Ево, ага, такога јунака!“ 0120    У њег ага ни да гледа не ће, 0121    Нег Личаном јопе говорио: 0122    „Ко ће саћи кули Смиљанића, 0123    Кршно ће га ага даровати.“ 0124    Сви Личани очи оборили, 0125    Сваки мучи, ништа не дивани. 0126    Ал подвикну момак на пољани: 0127    „Ево, ага, такога јунака, 0128    Другог ти данас уходника нејма.“ 0129    Па на ноге скочи на пољани 0130    И појаха дорушу кобилу, 0131    Па повика Бунићанин-Мују: 0132    „Побратиме, Бунићанин-Мујо! 0133    Овуд никад проходио нисам, 0134    Кажи мени путе на Котаре!“ 0135    Њему вели Бунићанин-Мујо: 0136    „Гони, брате, турска голотињо, 0137    Гони управ низ друге пољане. 0138    Кад ујашеш у стазу Вучјаку, 0139    Гони право преко Вучијака, 0140    Не окрећи ни десно ни ливо. 0141    Када садјеш на Котар камени, 0142    Гледај редом куле низ Котаре, 0143    Осма ј’ кула Смиљанић-Тадије, 0144    Највиша је од седам бојева. 0145    Кад му садјеш кули и авлији, 0146    Па ујашеш, брате, у авлију, 0147    Ако му буду толе по авлији, 0148    Баша ј’ тола Смиљанић-Тадије, 0149    Код њег сиди дванаест сердара, 0150    Ти ’ш познати Смиљанић-Тадију, 0151    Златна му је шкрља над очима; 0152    Ти ’ш видити коло и дивојке, 0153    Он ће тебе добро дочекати 0154    И румена вина напојити.“ 0155    То рекоше, па се растадоше. 0156    Окрену се момак на пољани, 0157    Па он вели Глумац-Османаги: 0158    „Чујеш, ага, Глумац-Османага! 0159    Ја ти одох кули Смиљанића. 0160    Ако здраво будем и весело, 0161    Не надај се мени на пољане, 0162    Ја се натраг повраћати не ћу, 0163    Него слушај ларму на Котару; 0164    Када чујеш ларму на Котару, 0165    Добро знади, Глумац-Османага, 0166    Да је сајам код куле камене, 0167    Ја ћу бели кавгу заметнути, 0168    Рад’те м’ онда индат учинити.“ 0169    То им рече, отиште кобилу, 0170    Остадоше Турци на пољани, 0171    Јаше момак Вучијак-планини. 0172    Кад дојаха Вучијак планини, 0173    Он пригази преко Вучијака, 0174    А опази куле низ Котаре, 0175    Јаше момак низ равне Котаре, 0176    Редом пређе куле кроз Котаре. 0177    Кад дојаха кули Смиљанића, 0178    Слама с’ огањ код куле камене. 0179    До авлије доћера кобилу, 0180    Кад авлија пуна напуњена, 0181    Ту се пије пиће по авлији, 0182    Гледа момак по халват-авлији, 0183    Кад опази толу Смиљанића, 0184    Из све главе божју помоћ викну, 0185    Помоћ назва, одјаха кобилу. 0186    А Смиљанић главу подигнуо: 0187    „Да смо здраво, турски шеникота, 0188    Шеникота, једна голотињо, 0189    Ходи, сједи, да се напијемо, 0190    Здраво био, па се веселио, 0191    Кад с’ ми тако јутрос поранио!“ 0192    Код себе му мисто намистио, 0193    Па му чашу пружи наливену: 0194    „Деде, Туре, јадна голотињо!“ 0195    Гледају га котарски сердари, 0196    Гледају га, грохотом се смију. 0197    Узе момак и чашу попио: 0198    „Фала теби, вридан господине, 0199    А на дару и поштењу твоме 0200    И весељу у твојој авлији, 0201    Кад си ме ’вако јутрос дочекао!“ 0202    А сердари чаше натираше, 0203    Сваки њему чашу наздравио, 0204    Момак пије, конда га пролива. 0205    Кад се момак понапио пића, 0206    Диже главу, гледа по авлији. 0207    Све се смију котарски сердари, 0208    Онда момак стаде бесидити: 0209    „Фала теби, вридан господине, 0210    На господству и поштењу твоме! 0211    Добро си ме јутрос напојио 0212    И дебеле меса нахранио; 0213    Ал те молим, вридан господине, 0214    Да ми изун хоћеш допуштити, 0215    Да ја колу дивојачком дођем, 0216    С дивојкама коло поиграти, 0217    Још се јадан оженио нисам, 0218    Да ја липих видјам дјевојака.“ 0219    Насмија се Смиљанић-Тадија: 0220    „Ето т’ изун, турска голотињо, 0221    Ето тебе, ето дјевојака! 0222    Баш ако ћеш до моје Анице, 0223    До Анице, сестре јединице!“ 0224    Кад то чуо момак голотиња, 0225    Појагми се момак дивојкама, 0226    До Анице у коло улишо, 0227    Ал подвикну кићена дивојка: 0228    „Тамо, губо, једна голотињо, 0229    Не прифаћај за руку дивојке!“ 0230    Гледају га котарски сердари, 0231    Гледају га, грохотом се смију, 0232    Па говоре Смиљанић-Тадији: 0233    „Господине Смиљанић-Тадија! 0234    Вид’ де оне турске голотиње, 0235    Гдје се гони с Аном у авлији, 0236    Не да му се Ане уфатити. 0237    Деде викни на своју дјевојку, 0238    Нек се пушти њему у авлији, 0239    Да видимо, вридан господине, 0240    Што ће она бена од дјевојке.“ 0241    Стаде вика Смиљанић-Тадије: 0242    „Дај ми руку, сестро јединице! 0243    Поиграјте коло у авлији, 0244    Не ће ти се отровати руке.“ 0245    Попушти се кићена дивојка, 0246    Окреће се коло на около, 0247    Ту дивојке коло разиграше. 0248    Пјана глава момак-голотиња, 0249    Николико пута окренуше, 0250    Вуцајући њега по авлији. 0251    Сву обућу њему истргаше, 0252    Бос остаде момак у авлији. 0253    Већ се момак врло загријао, 0254    Већ он чудо ни да игра не ће; 0255    Из кола се момак испуштио, 0256    А за руку повуче дивојку, 0257    Подвикује кићена дивојка: 0258    „Пушти, прњо, од Бога ти тешко!“ 0259    Стоји дрека липих дивојака, 0260    Све се смију котарски сердари: 0261    „Господине, Смиљанић-Тадија! 0262    Деде реци сестри јединици, 0263    Нек се пушти турској голотињи, 0264    Да видимо, што ће учинити, 0265    Што ће она бена од дивојке.“ 0266    Њојзи рече Смиљанић-Тадија: 0267    „Попушти се, сестро јединице, 0268    Ти се не бој момка голотиње, 0269    Док год видиш брата у животу. 0270    Да је таман тридесет Личана, 0271    Некамо ли једна голотиња.“ 0272    Попушти се кићена дивојка, 0273    Поведе је турска голотиња, 0274    Кроз авлију до кобиле дође, 0275    Он узјаха дорушу кобилу, 0276    Па он за се подиже дивојку, 0277    А повика Смиљанић-Тадију: 0278    „С Богом остај, вридан господине! 0279    Кршно си ме јутрос дочекао.“ 0280    То му рече, отишће кобилу, 0281    Чиме нејма гонити кобиле, 0282    Већ се фати самице кубуре, 0283    Све је пушком накомице туче, 0284    Ишћера је на авлијнска врата 0285    И окрену намах уз Котаре. 0286    Стоји дрека дилбер-дивојака: 0287    „Господине, Смиљанићу-Тадија! 0288    Што допушти кићену дивојку, 0289    Однесе је јадна голотиња, 0290    Нит га знамо, ко је ни оклен је.“ 0291    Стоји вика Смиљанић-Тадије, 0292    Па повика Тому службеника: 0293    „Хајд се попни на беден авлији, 0294    Па ти гледај за њим уз Котаре, 0295    Само гледа, куд ће окренути. 0296    Ви, дјевојке, коло поиграјте, 0297    Не бојте се сестри јединици. 0298    Да је таман наврх Вучијака, 0299    Куд је медја личка и котарска, 0300    Док је мени великог кулаша, 0301    Стиго би га до књежичког кланца.“ 0302    Гледа Тома с бедена авлије, 0303    Гони момак уз Котар кобилу, 0304    Под њим каса доруша кобила, 0305    Стаде вика Томе службеника: 0306    „Господине, Смиљанић-Тадија! 0307    Оде управ уз Котар Вучјаку 0308    И однесе кићену дивојку.“ 0309    „ „Не будали, Тома службениче, 0310    Гледај добро, куд ће окренути!“ “ 0311    Стаде вика Томе службеника: 0312    „Господине, Смиљанић-Тадија! 0313    Све је прошо куле уз Котаре, 0314    Већ замаче уз Котар Вучјаку.“ 0315    Тада скочи Смиљанић Тадија, 0316    Па повика своје службенике: 0317    „Брже мени великог кулаша!“ 0318    Службеници коња изведоше. 0319    Кад Смиљанић појаха кулаша, 0320    Тргоше се котарски сердари, 0321    Свак се добру коњу појагмио, 0322    Стоји вика Смиљанић-Тадије! 0323    „Ви сердари у мојој авлији! 0324    Свак на миру хладно пијте вино, 0325    Срамота је наске Котарана, 0326    Сви за једном турском голотињом; 0327    Сам ћу њега лако достигнути, 0328    Бијућ плеском кули доћерати.“ 0329    Сердари се натраг повратише, 0330    А Смиљанић одјаха кулаша, 0331    Он отишће испод куле биле. 0332    Кад заграби уз Котар камени, 0333    Ко да с’ добар на крила подиже; 0334    А све Тома гледа са бедена. 0335    Када прође куле уз Котаре, 0336    Па искочи на Брезуље равне, 0337    Он опази јадну голотињу, 0338    Споро гони дорушу кобилу, 0339    Већ кобла макнути не море. 0340    Стоји вика Смиљанић-Тадије: 0341    „О копиле, турска голотињо! 0342    Куда носић кићену дивојку? 0343    Враћај Ану кули Смиљанића, 0344    Сад ћу твоју одризати главу.“ 0345    Момак гони, ни мукает није. 0346    Достиже га Смиљанић Тадија, 0347    Притече га на Брезуље равне, 0348    Крај кобиле проћера кулаша: 0349    „Стан’, копиле, турска голотињо! 0350    Враћај натраг кићену дивојку, 0351    Да ја о те гвождје не мрциним.“ 0352    Па на њега наћера кулаша, 0353    Не ћиде га сабљом ошинути, 0354    Већ га десном ударио руком, 0355    Десном рукомпо образу ливом, 0356    Каког а је лако удраио, 0357    Из зуба му крвца полетила. 0358    А подвикну момак на кобили: 0359    „Фала теби, Смиљанић-Тадија, 0360    А на дару и поштењу твоме, 0361    Што с’ ме јутрос добро дочекао, 0362    Ал не фала теби на ударцу. 0363    Да си мене сабљом ударио, 0364    Лашње би ти рану приболио, 0365    Ал си мене плеском ударио, 0366    Јер се жене плеском ударају; 0367    За то ћу ти зајам повратити, 0368    Ја ћу т’ плеску за плеску вратити, 0369    Ја л’ ти главу дати са рамена.“ 0370    Готова му пушка у рукама, 0371    Док потеже самицу кубуру, 0372    Под ливу му сису уклепао, 0373    Још га једноч плеском ошинуо; 0374    Кад отрже самица кубура, 0375    Прсну на њој дванаест лимова, 0376    Па погоди Смиљанић-Тадију, 0377    Те по срцу ошину јунака, 0378    Мртав паде Смиљанић Тадија. 0379    Хитро момак скочи са кобиле, 0380    Појагми се великом кулашу, 0381    Па уфати великог кулаша, 0382    Скиде буча Смиљанић-сердара, 0383    С њега скида, на себе облачи 0384    И натурну шкрљу над обрве, 0385    Па појаха великог кулаша, 0386    За се врже Аницу дивојку, 0387    А устави дорушу кобилу: 0388    „Хај, кобило, вуку и хајдуку!“ 0389    Кад чу пушку Тома службениче, 0390    Стаде вика Томе службеника: 0391    „Чуј, почујте, котарски сердари! 0392    Смиљанић је кавгу заметнуо, 0393    Намама је турске голотиње, 0394    А дочека бега удбињскога.“ 0395    Па на кули мужар отргнуо, 0396    А на Задру пукоше топови, 0397    Тргоше се котарски сердари, 0398    Замеће се ларма по Котару 0399    Чу се јека на дуге пољане, 0400    Стаде вика Глумца-Османаге: 0401    „О Личани на дугих пољанах! 0402    Чујете ли ларму по Котару, 0403    Гдје пукоше на Задру топови? 0404    Бјеж’мо, браћо, ето Смиљанића! 0405    Нас малица, чудо Коатарана, 0406    Лудо ћемо погубити главе.“ 0407    Сви Личани на ноге устали, 0408    Свак се добру коњу појагмио. 0409    Док Личани коње појахаше, 0410    Ал искочи кулаш на пољане. 0411    Кад погледа Глумац Османага, 0412    Ко да с’ кулаш на крила подиго, 0413    А свитли се шкрља над очима, 0414    Стаде дрека Глума-Османаге: 0415    „О Личани на дугих пољанах! 0416    Бјеж’мо, браћо, ето Смиљанића, 0417    Не би л’ како ујагмили главе!“ 0418    То им рече, отишће дората. 0419    Бјежи за њим тридесет Личана, 0420    За њ’ма момак наврго кулаша, 0421    Стискоше се низ дуге пољане, 0422    Најстраг јаше Бунићанин Мујо, 0423    Окреће се и гледа кулаша, 0424    Па повика Глумца Османагу: 0425    „О наш ага, Глумац-Османага! 0426    Што то, ага, да од Бога нађеш? 0427    Нас тридесет на дугих пољанах, 0428    Сам Смиљанић лети на кулашу. 0429    Да је срећа, Глумац-Османага, 0430    Да је уз њег педесет усара, 0431    Ми би њега овди дочекали. 0432    Како ћемо саћи на Удбину 0433    До беглука бега удбињскога, 0434    Од срамоте систи у механу? 0435    Ево вјере Бунићанин-Мује, 0436    Ја вам даље виш бижати не ћу, 0437    Па да ћу тамо усијати главу.“ 0438    Па застави вранца великога. 0439    У том момак стиже на кулашу. 0440    Кад познаде Бунићанин-Мују, 0441    Стаде вика момка са кулаша: 0442    „Побратиме од Бунића Мујо! 0443    Од ког бижиш низ дуге пљане, 0444    А од свога новог побратима? 0445    Вид’ де нама Глумац Османаге 0446    И његове чете на пољани! 0447    Како би ми помоћ учинили 0448    На Котару под кулом каменом?!“ 0449    Познаде га Бунићанин Мујо: 0450    „Јеси л’ здраво, нови побратиме?“ 0451    „ „Јесам, брате, милом Богу фала!“ “ 0452    Па до вранца доћера кулаша: 0453    „Побратиме, Бунићанин-Мујо! 0454    На поклон ти од мене дјевојка, 0455    Сестра Ана Смиљанић-Тадије 0456    За три чаше на пољани вина, 0457    Што си мене ’нако проштимао, 0458    За ме није ’вака дивичица, 0459    Ја ни каквој муштерија нисам.“ 0460    Дочека га Глумац Османага, 0461    Прегрли га, па га пољубио: 0462    „Јеси л’, сине, здраво и весело?“ 0463    „ „Јесам, ага, милом Богу фала!“ “ 0464    „Тако т’, синко, Бога јединога! 0465    Право м’ сада на пољани кажи, 0466    Оклен јеси, од краја којег си, 0467    Ког си соја, каква си племена, 0468    Како ли те по имену вичу?“ 0469    Њему вели момак на пољани: 0470    „Глумац-ага са Удбине града! 0471    С близа нисам, ја сам из далека, 0472    Из далека из Орашца града, 0473    Са Басаче изнад Ибриновца, 0474    А ја соја не знам ни племена, 0475    Веш што мене по имену вичу: 0476    Мен’ је име Будалина Тал. 0477    Имо њешто куће на Басачи, 0478    Јасеновим оплетена прућем, 0479    А бујади она покривена, 0480    Стару мајку имо на оџаку, 0481    Њешто коза имо у себека, 0482    Ја сам козе по Басачи чуво, 0483    Ујтро рано, кад данак освани, 0484    Мене дижи моја стара мајка: 0485    „ „Устан’, сине, Будалина Тале, 0486    Пуштај козе, да ти мајка музе, 0487    Да те храним врућом вареником, 0488    Војеват ћеш с личким Мустајбегом.“ “ 0489    Виш су мени козе додијале, 0490    Одбио их вуку и хајдуку, 0491    Оставио остарилу мајку, 0492    А ја пошо бега потражити. 0493    Па те молим, Глумац-Османага, 0494    Доведи ме личком Мустајбегу, 0495    Да вам видим личког Мустајбега, 0496    Иам л’ Тале с киме војевати.“ 0497    Њега ага јопет загрлио: 0498    „Хајде, сине, Будалина Тале! 0499    Водит ћу те бегу удбињскоме. 0500    Што сам реко, ја порећи не ћу, 0501    Дати ћу ти стотину дуката, 0502    Што си кули сашо низ Котаре.“ 0503    Отискоше уз Лику Удбини, 0504    Доведе га бегу у механу, 0505    Па му каза бега удбињскога, 0506    Тале бегу полетио руци, 0507    Њега пита лички Мустајбеже, 0508    Њега пита, ко је и оклен је. 0509    Све му Тале у механи каже: 0510    „Ја сам, беже, од Орашца града, 0511    Са басаче изнад Ибриновца, 0512    А ја соја не знам ни племена, 0513    Ван што мене по имену вичу, 0514    А на име Будалина Тале. 0515    Њешто имо куће на Басачи, 0516    Јасеновим оплетена прућем, 0517    А бујади, беже, покривена, 0518    Имо стару на оџаку мајку, 0519    Њешто имо коза у себека, 0520    Ја сам козе по Басачи чуво; 0521    Ујтро рано, кад данак освани, 0522    Мене дижи остарила мајка: 0523    „ „Устан’, сине, Будалина Тале! 0524    Пуштај козе, да ти мајка музе, 0525    Да те врућом храним вареником, 0526    Војеват ћеш с личким Мустајбегом.“ “ 0527    Виш су мени козе додијале, 0528    Одбио их вуку и хајдуку, 0529    Оставио остарилу мајку, 0530    А ја тебе пошо потражити, 0531    Да војујем с тобом, Мустајбеже, 0532    Да те Тале види на Удбини, 0533    Има л’ Тале с киме војевати, 0534    Веш у мене нигди ништа нејма, 0535    Веће Бога и оно кулаша.“ 0536    Ту га беже добро даровао, 0537    Даде њему стотину дуката. 0538    Још му рече лички Мустајбеже: 0539    „Држат ћу те као и своје д’јете, 0540    Ти ’ш ми бити баш-чауш на Лици, 0541    И ево ти десет кућа кмета 0542    У Трновцу Лици на обали, 0543    Бег ће теби кулу озидати.“ 0544    А Тале му руци полетио: 0545    „Фала теби, лички Мустајбеже! 0546    Ја ти куле од камена не ћу, 0547    Ја се у њој научио нисам, 0548    Ван подигни рају испод краја, 0549    Нек ми кулу граде на Трновцу, 0550    У каквој се ј’ Тале отхранио, 0551    Ни на Лици боље куле не ћу.“ 0552    Диже беже рају испод краја, 0553    Па ту кулу Тали начинили, 0554    Од храстова коља начинили, 0555    А оплели јасеновим прућем, 0556    А бујади кућу му покрили, 0557    У њој Тале ватан учинио. 0558    Док им главе у животу биле, 0559    Служио је бега удбињскога. 0560    Што би реко Тале Личанине, 0561    То је реко лички Мустајбеже, 0562    То су рекли сви по Лици Турци, 0563    Тако га је беже миловао.